Volela bih da zajedno razmotrimo prirodu žene... da li ja samo sebe shvatam nestalnom, o tome govorim, tj mislim na glas?!
U pitanju je on...ljubav i neko drugo osećanje koje ne mogu da definišem ... otkud...izmešano raznim događanjima... a opet nešto me vuče njemu... nestalna.. u onome što želim, kako volim ..
Da , baš to, kako volim... jer činjenica je da volim, ali da li sam slobodna u ljubavi koju osećam... da li je u pravom obliku pokazujem.. ako je to oblik?! Hm, i to mi nije jasno kod mene...
Verujem da nas u ovome ima dosta sličnih... pisaću o nekim iskustvima svojih prijateljica..njihovim razmišljanjima... kako to tako radimo .. da li su strahovi toliko prisutni, nismo ih svesni?! Vladaju nama.. i onda sve to rezultira nestalnom prirodom..koja nas slabi...
Svaki dan, novi osećaj, a isto tako veoma povezan sa starim ...u osnovi ljubavlju koja je pod znakom pitanja.. da li ima , a verujem da ima onih koje su potpuno sigurne, koje se ne bave ovolikim i ovakvim razmišljanjem.. i to me zanima kako to... šta je to što skreće sa puta razmišljanja koje može da polako ubija..slabi osobu...
