Žena-nestalna priroda

 

   Poslednje vreme.. konstanta dilema...trilema... da li ovo ili ne, ili uradim pa onda se predomislim.. i tako u nedogled...

 

Nijedan pravi razlog nemam da ostanem u ovoj priči a ipak sam u njoj, slabim sebe... i to svesno radim.. Da li je to onda ludost?! GLupost?!

Nespremnost da sada radim nešto drugo... da izađem iz ove bare... i skontam da je žabu lako naći ...i teško je pretvoriti u bilo šta, tj očekivati da se iza nej krije nešto drugo...

 

 Za ova moja očekivanja, želje i nade krivo je detinjstvo... koje još živi.. bajke i taj idealizam, i ništa dovoljno surovo do sada nije uspelo da ga sruši, ni do sada... a onda nastaju problemi ...

Na svako uzrastu zna se šta se može očekivati , ako to traje ili nije adekvatno , e onda ste u problemu .. kao ja sada:)))

 

Zarobljena sobom... niko sem mene same nije odgovoran za to, i sada kada to svesno konstatujem , govori samo to da sam onda javno priznala glupost.. da ne kažem da sam glupa.. šta god i to značilo u ovoj priči....

 

S početka je delovalo idealno, i jeste bilo , verovala sam da je to to .. a onda kako su godine prolazile imala sam od svega samo trenutke koji su toliko kratko trajali , kraće od onih realnih dana, surovo istinitih.. koji su bili tako jasni , samo ja tu poruku nisam želela da pročitam..

 

Evo, i sada svesna svega, ostajem u tome.. kako to ? Svakodnevno se pitam...

 

SAda, u ovom trenutku sebi dajem rok... jesen je rok... nemam šta da izgubim do tada, u to verujem.. tj to znam ... a onda ću iskoračiti iz bare?! 

 

Naći ću snagu u sebi , znam da ja to mogu.. vreme ističe.. . godine su tu ... druge stvari treba osetiti, doživeti , ne sputavati se više nečim što realno nije vredno.. i sam postaneš nevredan u svojim očima... a to je ono što te boli, čime se remetiš...

 

 Da to nije toliko jako, da možeš da prihvatiš deo koji ti se nudi , to bi bilo sasvim ok, uzimala bih ono što mi je potrebno i to je to, ali ... ja ne želim malo, ne želim tek tako.. nijedna žena to i ne želi.. samo je pitanje na koliko je spremna sa sobom da napravi kompromis... da se toliko ne preispituje... ja očigledno na to nisam sposobna..

 

Želim podršku, ljubav nesebičnu, želim da želim .. ne da životarim...  

 

 

       " Ako ga pozovem, može misliti da suviše navaljujem , a a ko ga ne pozovem, može pomisliti da me ne zanima. Ali ako ga pozovem i bude imao uključenu automatsku sekretaricu, pitaću se gde je, i to će mi upropastiti čitavo veče, pošto znam da je izašao sa nekom drugom ženom, a svakako ću se to pitati i ako ga ne pozovem. Možda ne bi trbalo da večeras izađem. On bi mogao da pozove, pa bi pomislio da sam izašla sa nekim drugim, i da mi nije stalo do njega. Ali ako zovem, on će stvarno znati da me zanima i verovatno će početi da se povlači. Pitam se zašto nije zvao. Možda sam bila suviše hladna danas popodne, kada sam naletela na njega za vreme ručka. Možda bi trebalo da sam srdačnija. Volela bih da sam bila obučena u nečem privlačnijem. Izgledam tako debela u ovoj haljini. I šminka mi je bila užasna. Delovao je pomalo hladno. Pitam se da li je to bilo zato što je čuo da sam prošle večeri izašla sa MArkom. Pa, ne mislim da bi trebalo očekuje od mene da sedim kod kuće svako veče i čekam da me pozove. Mnogo je drzak ako to očekuje. Kada ga sledeći put budem srela, pitaću ga zašto me nije zvao. Nije se ni setio da je ove nedelje trebalo da odemo u bioskop. Prigovoriću mu zbog njegove neodgovornosti. Neću ga osuđivati, ali ću mu svakako reći kako mi je.... " 

 

 

Ovako zvuči VAŠ unutrašnji glas, za mnoge situacije, koga niste ni vesni u datom trenutku...